Abeceda uspjeha – Jovan Divjak

Izvodi iz knjige „Abeceda uspjeha i dobrog života & Tajne i vrline uspješnih“ , autora Kemala Balihodžić, iz životne priče  generala Jovana Divjaka:

Vi ste bili u opkoljenom Sarajevu prije i tokom agresije na BiH. Kakav je to bio unutarnji osjećaj, kako su to ljudi preživljavali?

Divjak: Bio sam neposredno sa vojnicima, ljudima. Vojniku je potreban starešina. Znao sam dolaziti u sred kiše na vrh Trebevića, da bih bio moralna podrška vojnicima. Prenosio sam vojna znanja na vojnike; kako treba praviti liniju, gde praviti zaklon, da li s leve strane ili s desne strane drveta. Svakodnevno kada sam bio u gradu znao sam da krenem ispred Predsedništva do Baščaršije da me ljudi vide. Ljudi su znali da govore, kada može pukovnik Divjak da ide, možemo i mi. Često sam odlazio u bolnice, prisustvovao pozorišnim predstavama. To je pružalo moralnu podršku ljudima. Odlazio sam posle ponoći u štampariju Oslobođenja, znao ponekad posle pola dva iza ponoći da posetim pekaru, pojedem onu vruću veknu, kao da sam pojeo najbolju parišku šniclu. Bitan je odnos vojnik – oficir – građanin. Nije to bilo samo u Sarajevu, išao sam i u Drugi korpus, skoro mesec dana išao od vojnika do vojnika. Takav moj odnos prema ljudima, vojnicima u ratu, vraća mi se sada. Ljudi kada me sreću, prilaze, pozdravljaju, razgovaramo…

Nema komentara